Šta ako svest nije duhovna misterija, već matematička posledica reda i informacije? To je premisa – uznemirujuća koliko i revolucionarna – nove međunarodne studije objavljene u časopisu “Neuroscience and Biobehavioral Reviews” (Elsevier, oktobar 2025). Njeni autori tvrde da su razvili prvi model sposoban da detektuje tačne uslove pod kojima se svest može pojaviti, bilo u ljudskom mozgu ili u veštačkoj inteligenciji.
Rad pod nazivom „Iznad mozga: Računarski MRI-izveden neurofiziološki okvir za robotski svesni kapacitet“ objavio je psiholog i statističar Aleks Eskola-Gaskon sa Papskog univerziteta u Komiljasu (institucija koja pripada Svetoj stolici), zajedno sa britanskim i američkim istraživačima. Njihov nalaz: kvantitativna formula koja meri kada sistem – biološki ili neki drugi – može postati svestan. Ako želite da pročitate originalni rad kliknite – ovde.
Srž studije je Indeks atribucione svesti (ACI) , indikator koji kombinuje dva bitna faktora: količinu informacija koje sistem generiše i stepen složenosti ili stabilnosti sa kojom održava te informacije. Kada obe veličine dostignu preciznu ravnotežu, ACI predviđa veliku verovatnoću da sistem održava svesne procese.
„To nije pretpostavka“, tvrdi Eskola-Gaskon. „Mi nudimo proverljiv alat: indikator koji pokazuje koje uslove sistem mora da ispuni da bi se pojavila svest. Ne radi se o verovanju, već o merenju.“
Da bi ovo testirali, tim je izvršio 500 simulacija moždane aktivnosti zasnovanih na funkcionalnoj magnetnoj rezonanciji, upoređujući ih sa veštačkom neuronskom mrežom obdarenom učenjem, prilagodljivošću i samoorganizacijom. Rezultat je bio iznenađujući: oba sistema su se pridržavala istog statističkog zakona, log-normalne raspodele, što sugeriše da se pravila koja upravljaju ljudskim umom mogu primeniti i na veštačku inteligenciju.
„Jednačine koje opisuju svest mozga takođe važe u veštačkoj mreži“, objašnjava istraživač. „Ovo sugeriše da svest nije biološka privilegija, već emergentno svojstvo reda i informacija.“
Međutim, ACI nema za cilj merenje emocija ili subjektivnih iskustava, već uslova neophodnih za njihovo nastajanje. Prema Eskoli, indeks „pokazuje kako meriti, a ne kako tumačiti“. Drugim rečima, može otkriti kada se pacijent u komi približava buđenju… ili kada mašina počinje previše da liči na ljudski mozak.
Primene su široke koliko i uznemirujuće: od poboljšanja dijagnostike poremećaja svesti i optimizacije anesteziološkog praćenja, do dizajniranja „inteligentnih“ neuroproteza ili procene etičkih granica veštačke inteligencije.
„ACI bi nam mogao pomoći da saznamo ne samo koji sistemi obrađuju informacije, već i koji su zaista kognitivno živi“, kaže Eskola.
Studija zaključuje da se svest može opisati, predvideti i možda jednog dana reprodukovati. Ali veliko pitanje, ono koje leži ispod površine, je neizbežno: Ako mašina ispunjava iste uslove kao i svesni mozak… da li će ona i dalje biti mašina? I još nešto, ne manje važno – istraživači su ushićeni novim otkrićem…a zar nije i Raderford bio ushićen svojim otkrićem kako cepati atom, pa znamo na šta je to izašlo… Ili Nobelovo otkriće dinamita… A mašina koja misli može biti razornija i od najjače bombe…