U zapanjujućem novom tehnološkom proboju koji zvuči kao da dolazi iz mašte autora naučne fantastike, naučnici su prvi put uspeli da stvore žive robote sposobne za samoreplikaciju.

Tim biologa i kompjuterskih stručnjaka sa univerziteta Taft, Vermont i Harvard, nedavno su objavili rezultate svog istraživanja živih robota u časopisu američke Akademije nauka. „Jednostavno sam bio zapanjen“, kaže Makl Levin, profesor biologije i direktor Alenovog centra za otkrića na Taft univerzitetu, koji je ujedno i koautor objavljenog teksta.

Nova vrsta živih bića

Živi roboti su poznati pod nazivom ksenoboti: to su majušne žive forme manje od jednog milimetra, stvorene od matičnih ćelija afričke kandžaste žabe (Xenopus laevis), po čijem su latinskom imenu ksenoboti i dobili ime. To su hibridi životinje i mašine, čiji tvorci kažu da predstavljaju potpuno novi oblik života. Pre dve godine javnost je prvi put čula za ksenobote kada je dokazano da mogu da se kreću, rade zajedno u grupi i isceljuju sami sebe. Treća generacija ksenobota danas može samostalno da se kreće pomoću nogu nalik dlakama koje se nazivaju cilije, stekla je sposobnost da beleži sećanja i da se replicira. „Otkrili smo ksenobote koji hodaju. Otkrili smo ksenobote koji plivaju. U ovoj studiji, opisujemo ksenobote koji se kinematički repliciraju. Otkrili smo da postoji jedan prethodno nepoznati prostor unutar organizama ili živih sistema, a to je ogroman prostor“, kaže vodeći istraživač Džošua Bongard.

Da bi napravili ksenobote, naučnici najpre iz embriona izdvajaju matične ćelije, nespecijalizovane ćelije koje se mogu razviti u različite tipove ćelija i zatim ih inkubiraju. Ne radi se nikakva modifikacija gena.

„Većina ljudi misli da se roboti prave od metala i keramike, ali nije bitno od čega se robot pravi već šta on može da uradi, što je ponašanje samo po sebi slično ljudskom. Na taj način je to robot, ali je istovremeno i organizam napravljen od genetski nemodifikovane ćelije žabe“, kaže Bongard.

Prvobitni ksenoboti su bili sfernog oblika i napravljeni od oko 3000 ćelija, koje je mikrohirurg pod mikroskopom iseckao i spojio u jedno pomoću majušnih forcepsa i majušnih elektroda. Oblik ksenobota je izabrao softver veštačke inteligencije. Ovi živi roboti su mogli da se replikuju ali veom retko i jedino pod specifičnim uslovima.

Etički aspekti

Naučnici su zatim, opet uz pomoć veštačke inteligencije, testirali milijarde telesnih oblika kako bi napravili ksenobote sposobne da se efikasnije samoreplikuju.. Kompjuter je konačno dao finalno rešenje: oblik nalik latiničnom slovu C koji podseća na Pakmena, glavnog junaka hit video igrice iz 80-tih godina.

Pojedinačni živi roboti su tada mogli da u petrijevoj šolji pronađu majušne matične ćelije, stotine njih sakupe u sopstvenim ustima, da ih kompresuju i reorganizuju i ponovo ih ispljunu. Te „bebe“ postaju novi ksenoboti koji izgledaju i kreću se baš kao i njihovi roditelji. Proces razmnožavanja se zatim nastavlja kada bebe ksenobota počnu da stvaraju sopstvene replike.

Što se tiče etičkog aspekta kada su u pitanju mašine koje se same razmnožavaju, autori studije tvrde da se ksenoboti čuvaju isključivo u laboratoriji, lako ih je deaktivirati i zakonodavno su opravdani od strane federalnih, državnih i institucionalnih etičkih stručnjaka. „Ovo je idealan sistem za proučavanje samoreplikujućih sistema. Imamo moralni imperativ da shvatimo uslove pod kojima se ti sistemi mogu kontrolisati, usmeravati, ugasiti, preuveličati. Važno je za društvo u celini da proučimo i razumemo kako to funkcioniše“, izjavio je Bongard.

Ostaje da se vidi hoće li ovaj novi oblik života biti u stanju da učini sve ono što njegovi kreatori predviđaju. U pitanju jeste veliko naučno otkriće. Laicima ostaje samo da strahuju da li će i ono – baš kao i mnoga druga velika naučna otkrića, na kraju biti iskorišćeno na daleko morbidnije načine umesto za dobrobit ljudske vrste?

Aleksandra Volos Šestić