Doktor Stjuart Hamerof, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za anesteziju i poznati fizičar sa Oksforda i Nobelovac dr Rodžer Penroz, otkrili su neverovatnu vezu između naše duše i mozga preko elemenata neurona nazvanih mikrotubule.
Holandski kardiolog Pim Van Lomel, poznat po najdokumentovanijim istraživanjima iskustava bliske smrti, izjavio je da svest nije lokalna – ne može se naći ni na jednom konkretnom fizičkom mestu – pa mozak deluje kao interfejs, sredstvo za komunikaciju tela i te nelokalne svesti, potpuno nezavisne od našeg mozga. Nelokalna svest je stoga besmrtna! Jednostavnije rečeno, svest je sinonim za našu dušu ili duh.
„Informacija o svesti se spušta u naše telo, pa se naša čula uzdižu do svesnosti. U suprotnom, nemoguće je – ili makar izuzetno teško – objasniti kontinuitet memorije pa čak i funkcionisanje tela, s obzirom da svakoga dana 50 milijardi ćelija umire i isto toliko novih se rađa“, objašnjava poznati kardiolog.
Po njemu je DNK ključ ovog procesa razmene. „Sve informacije koje su sadržane u DNK ćelija su iste, ali su funkcije koju preuzimaju različite. U stvarnosti, naredbu kako će ćelija funkcionisati izdaje nelokalna svest. Sa druge strane, zahvaljujući epigenetici znamo da je spoljašnja realnost takođe inkorporirana u telo preko naših ćelija. To je još jedan dokaz da DNK nije izvor informacija, već da samo prima i dešifruje ono što nam nelokalna svest šalje.“
Zbunjujući eksperiment
Kako onda naša DNK povezuje telo sa dušom-svešću? Odgovor na ovo pitanje holandski kariolog daje u svojoj knjizi „Svest izvan života“ objavljenoj 2015. godine.
„Žive ćelije emituju koherentnu svetlost u formi biofotona, pulsirajućeg mlaza desetina hiljada fotona u sekundi po kvadratnom metru, koja je otprilike sto miliona puta prigušenija od dnevnog svetla. Ta koherentna i veoma slaba ali intenzivna svetlost potiče iz DNK i vezana je za međućelijsku komunikaciju, direktno odgovornu za biološke funkcije poput rasta, diferencijaciju i deobu ćelija. To je bioinformacija. DNK je direktni i indirektni lični koordinator svih informacija neophodnih za optimalno funkcionisanje našeg tela. Naše pojedinačne DNK primaju neophodne informacije od te nelokalne prostorne svesti.“
Prema ovoj teoriji, vitalna količina imunoloških informacija je takođe pohranjena u nelokalnom prostoru-svesti, direktno dostupna svakoj ćeliji kroz DNK. Sve informacije o genezi i morfogenezi tela, zajedno sa pratećim ćelijskim sistemima i njihovim specijalizovanim funkcijama, pohranjene su u u nelokalnom prostoru-svesti. To je esenscijalna informacija za kontinuitet svih telesnih funkcija, a zahvaljujući neprestanoj destrukciji i regeneraciji molekula i ćelija.
Veza između DNK i naše nelokalne svesti bila je deo fascinantnog eksperimenta koji je sproveo dr Lik Montanje, dobitnik Nobelove nagrade u oblasti medicine za otkriće HIV virusa, koji je preminuo u februaru 2022. godine u 89. godini života. Montanje je smatrao da bilo koji uzorak DNK može projektovati sopstvene kopije kroz elektromagnetne talase.
Dr Montanje je, u okviru eksperimenta, u jednu epruvetu stavio fragment DNK a u drugu je sipao čistu vodu bez ikakvih organskih materija. Obe epruvete su zatim zatvorene u posebnoj komori koja poništava zemljino elektromagnetno polje, kako ni na koji način ne bi moglo da utiče na rezultat eksperimenta. Montanje je zatim oko epruveta namotao bakarne cevi koje su generisale minimalno elektromagnetno polje. Satima kasnije, epruvete su podvrgnute tehnici polimeraze, koja se obično koristi prilikom replikacije bilo kog dela DNK lanca. Rezultat je bio totalno iznenađenje, jer je pokazao da se DNK iz prve epruvete samoreplicirala u epruveti u kojoj se nalazila čista voda. Na potpuno nepoznati način, DNK iz prve epruvete emitovala je neku vrstu elektromagnetnog signala koji je „stvorio“ istovetnu DNK strukturu u drugoj epruveti.
Ključ su mikrotubule
Postoji poklapanje do izvesne granice Van Lomelove teorije o DNK kao konektoru između nelokalne svesti i našeg tela sa tezom dr Stjuarta Hamerofa, profesora anesteziologije na Univerzitetu Arizone i Rodžera Penroza, profesora na Oksfordu i jednog od najuticajnijih fizičara današnjice. Hamerof i Penroz, međutim, posle dvadeset godina istraživanja enigme svesti, mnogo bolje preciziraju lokaciju konektora i način funkcionisanja. Dr Hamerof je, još 70-tih godina prošlog veka, posmatrajući mikroskopom deobu ćelija zapisao: “ Hromozomi koji sadrže DNK su odvojeni i rastavljeni poput slika u ogledalu i gotovo su istovetni jedni drugima“. Majušne niti koje se zovu mikrotubule i malene mašine nazvane centriole, takođe napravljene od mikrotubula, razdvojili su savršeno precizno hromozome. A da je došlo do nejednake podele, rezultat tog procesa bi bila pojava ćelija kancera.
Hamerof i Penroz rade na zajedničkom projektu otkrivanja duše-svesti od 1996. godine. Njihova kvantna teorija svesti tvrdi da se naša duša nalazi upravo u strukturi mikrotubula koji žive u našim moždanim ćelijama. Mozak je biološki kompjuter, sa stotinama triliona neurona čije sinaptičke veze funkcionišu kao informaciona mreža. Ova dva vrhunska naučnika smatraju da naše iskustvo svesti predstavlja rezultat efekata kvantne gravitacije na mikrotubule – proces koji su nazvali „orkestrirana redukcija cilja“. Hamerof i Penroz smatraju da su mikrotubule kanali kroz koje se prenose kvantne informacije svesti.
Do sada su naučnici verovali da svest nastaje u biološkim organizmima tokom evolucije. Otuda i evoluciona prednost svesnih vrsta. Ali teorija dr Hamerofa i dr Penroza umesto toga naglašava da je svest svojstvena karakteristika dejstva neizračunljivog univerzuma. mikrotubule, na primer, u trenutku smrti čoveka gube svoje kvantno stanje, ali informacija koju sadrže nije uništena. Duša ne umire, samo se vraća univerzumu iz koga je potekla.
„Kada srce stane, krv prestaje da teče krvotokom, mikrotubule gube svoje kvantno stanje“, kaže dr Hamerof. „Kvantna informacija u mikrotubulama ne može biti uništena, već se jednostavno usmerava i raspršuje u univerzumu. Ako se, nakon kliničke smrti pacijent oživi, ta kvantna informacija se vraća nazad u mikrotubule i pacijent doživljava iskustvo bliske smrti i susret sa sopstvenom dušom.“ On kaže da nova saznanja o ulozi kvantne fizike u biološkim procesima poput navigacije kod ptica, samo potvrđuju ovu teoriju.
V.Nastasijević