Dvojica vodećih fizičara pre nekoliko godina su iznela tvrdnju koja se do sada viđala samo u naučnofantastičnim filmovima – navodno je Veliki Hadronski Sudarač u Ženevi još 2010. godine proizveo vremensku anomaliju koja je dovela do velikog incidenta. Do sada niko nije komentarisao njihovu hipotezu…
Posle velikog neuspeha 2009. godine, kada je 19. septembra pukla veza između dva magneta Velikog Hadronskog Sudarača samo devet dana od trenutka kada je ogromna mašina puštena u rad, ponovo se govorilo o njenom pokretanju. Posle toga bi iznova započelo sudaranje protona u 29 kilometara dugačkom podzemnom postrojenju na periferiji Ženeve, gde naučnici tragaju za česticama koje su – prema aktuelnoj teoriji – postojale u trilionitom delu sekunde Big Benga.
Dva fizičara, međutim, tvrde da je VHS (Veliki Hadronski Sudarač) sabotirala njegova budućnost! Holger Bek Nilsen sa instituta Nils Bor u Kopenhagenu i Masao Ninomija sa instituta Jikava u Kjotu, smatraju da su neuhvatljive čestice po imenu Higsovi bozoni, koje se fizičari nadaju da će VHS uspeti da stvori, toliko neprirodne da bi njihova kreacija mogla da izazove mreškanje vremena i poput bumeranga se vratila unazad kroz vreme kako bi zaustavila VHS pre nego što uopšte stvori ijedan bozon! To je proces koji se zove obrnuto hronološko prouzrokovanje.
Misteriozni incident
Prema takozvanom Standardnom Modelu koji se smatra osnovom moderne fizike čestica, Higsov bozon je ključna čestica koja druge elementarne čestice prožima masom. „Predviđamo da će sve mašine koje pokušaju da stvore Higsov bozon pratiti veoma loša sreća“, kaže dr Nilsen, jedan od osnivača teorije stringova. „Gotovo bi se moglo reći da imamo model za Boga“, zapisao je u svom eseju. On je rekao da Bog „mrzi Higsove čestice i namerava da ih izbegne“. Time bi se objasnilo zbog čega je američki superprovodnički supersudarač, takođe napravljen da bi se pronašao Higsov bozon, 1993. zatvoren pošto su na njega već potrošene milijarde dolara. Taj više nego neverovatni događaj dr Nilsen naziva „anti-čudom“. Zatim su 2000. godine naučnici u LEP – prethodnom akceleratoru kojim je upravljao CERN (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja), objavili da se nalaze na ivici otkrića Higsovog bozona. A onda su, iznenada, njihovi finansijeri zavrnuli slavine i projekat je obustavljen.
Mnogi fizičari smatraju da je teorija Nilsen-Ninomija pogrešna, jer se događaj koji VHS pokušava da ponovo stvori već događa u prirodi. Sudar čestica energije ekvivalentne onoj kakva je planirana u VHS se događa kada se kosmički zraci sudare sa atmosferom Zemlje. Šta više, neki naučnici veruju da je Tevatron akcelerator u Fermilabu (Nacionalna akceleratorska laboratorija Fermi u SAD) kraj Čikaga već uspeo da stvori Higsove bozone bez ikakvog incidenta. Naučnici Fermilaba sada procenjuju podatke koje su dobili sudaranjem, da bi dokazali da Higsovi bozoni zaista postoje.
Nilsen je ubeđen da bi priroda mogla da dozvoli stvaranje malog broja Higsovih bozona u Tevatronu, ali da će sprečiti produkciju velike količine ovih čestica koje VHS namerava da proizvede. On takođe priznaje verovatnoću da nastanak Higsove čestice mogu izazvati kosmički zraci, ali kaže da je nemoguće znati da li je priroda sprečila da se veći deo tih sudara uopšte dogodi. „Moguće je da Bog izbegava Higsove čestice samo kada ih je previše, ali kada je u pitanju svega nekoliko, možda ih jednostavno propusti“.
Čudna koincidencija
Dr Nilsen i dr Ninomija su predložili neku vrstu testa: neka CERN iskoristi jedan broj nasumično odabranih generatora, kako bi izbegao talas loše sreće iz budućnosti. Ako je rezultat dovoljno neverovatan, recimo kao kada se iz špila karata u kome ima 100 miliona herčeva izvuče jedan pik, mašina ili uopšte ne funkcioniše ili radi samo na niskim energijama gde se Higsov bozon najverovatnije ne može naći. „Za one od nas koji veruju u fiziku“, zapisao je jednom prilikom Albert Ajnštajn, „razdvajanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti je samo puka iluzija“.
Da stvari nisu baš čiste, svedoči i incident koji se dogodio 2. novembra 2009. godine. Izmet neke ptice (koja je verovatno proletele iznad) je pao na deo gde glavni energetski vodovi ulaze odozgo u podzemni sudarač. To je naprasno izazvalo prekid u snabdevanju energijom jednog od postrojenja za hlađenje sudarača, usled čega se deo tunela pregrejao a testiranje je obustavljeno na tri dana dok se tunel ne rashladi. Da li je to samo koincidencija, ili možda dokaz da Bog zaista prezire Higsov bozon?