Verovali ili ne – glavna doktrina Adolfa Hitlera bila je zasnovana na naučnofantastičnom romanu iz 19. veka koji govori o letećim tanjirima, rasi vanzemaljaca u središtu zemlje i misterioznoj sili koja se zove Vril.

Velika kružna prostorija u podrumu zamka Vevelsburg na prvi pogled izgleda savršeno obično. Glatke, fino izrezane kamene ploče prekrivaju pod. Blistavi, vitki kameni lukovi uzdižu se ispod zasvođene tavanice.

U centralnom delu prostorije leži potopljeni kružni oltar sa uglačanim stepenicama koje vode do spaljenog, napuklog kamena. Odatle se vidi 13 fenjera koji trepere sa zakrivljenih zidova. Ali jedino kada pogledate direktno u vis značaj ove prostorije postaje šokantno jasan. U središtu kupole svoda nalazi se džinovska svastika (kukasti krst).

Ova prostorija je bila centralni hram satanističkog kulta koji je stvorio nacističku partiju Nemačke i upravljao njome. To takozvano Društvo Vril okupilo je mnoge Hitlerove sledbenike, među kojima su bili i Himler, Borman i Hes. Centar čitavog kulta bio je Hitler, za koga su ostali članovi verovali da je medijum koji stupa u kontakt sa moćnim silama koje će stvoriti pobedničku rasu Arijevaca. Neki su Hitlera videli i kao Mračnog Mesiju.

Pokretačka snaga

Kao po dogovoru, istoričari uglavnom nisu isticali okultne temelje nacizma, strahujući da će time trivijalizovati gnusne ratne zločine Nemaca. Ali TV kanal „Diskaveri“ je nedavno prikazao dokumentarni film koji priča do sada nepoznatu priču o tajnoj religiji u srcu fašističke Nemačke. Ono što je još bizarnije jeste činjenica da je ta religija zasnovana na naučnofantastičnom romanu iz 19. veka koji govori o letećim tanjirima, rasi vanzemaljaca u središtu zemlje i misterioznoj sili koja se zove Vril!

„Okultni mitovi imali su glavnu ulogu u nacizmu“, kaže profesor Nikolas Godrik-Klark, šef Centra za proučavanje ezoterizma na univerzitetu Ekseter u Velikoj Britaniji. „Danas takve ideje smatramo potpuno ludim, ali one su predstavljale suštinu ranog nacizma i kao pokretačka sila odigrale su kritičnu ulogu u istoriji 20. veka.“

„Društvo Vril je bilo posvećeno zlu“, tvrdi istoričar Majkl Ficdžerald. „Držeći pod kontrolom nacističku partiju, oni su počinili najgroznija zla u 20. veku. Okultisti Vrila su u potpunoj tajnosti radili sve što je na bilo koji način promovisalo arijevsku moć: od direktnih političkih ubistava, preko prizivanja duhova mrtvih, prinošenja ljudskih žrtava i prizivanja tajanstvenih energija ili Vrila, do seksualnih orgija.“

Mračni rituali

Da bismo razumeli zbog čega su nacisti bili toliko opsednuti satanizmom i okultnim, neophodno je vratiti se u viktorijanski period. Krajem 19. veka Nemci su, zajedno sa Britancima, bili opsednuti okultizmom. Bilo je to vreme kada se ni jedna ugledna dama ne bi usudila da priredi večeru ili zabavu a da se tokom večeri ne prikaže bar jedna seansa sa medijumom i prizivanjem duhova. Vladalo je veliko interesovanje za svim što je povezano sa istočnjačkim misticizmom i „prorocima“ okultnih religija kakva je, na primer, bila gospođa Blavatska. Ona je verovala da su Evropljani potomci rase bića nalik anđelima, poznatih kao rasa Arijevaca. Tvrdila je da su Arijevci pomoću tajanstvenih psihičkih sila sagradili piramide u Gizi, podigli Atlantidu i mrežu gradova ispod Antarktika. Šta više, njihovi potomci se kriju negde na Himalajima a njihov znak je svastika – drevni hinduistički simbol dobre sreće.

Ovi i mnogi drugi mitovi su detaljno opisani u načnofantastičnom romanu „Rasa koja dolazi“. Autor romana, Edvard Bulver-Liton pripoveda o čudnim ljudima koji se zovu Vril-Ja, stanovnicima unutrašnjosti Zemlje. Pomoću sile poznate kao Vril, ovi ljudi su ovladali fantastičnim moćima. Istovremeno, Vril je bila i sila koja je pokretala leteće tanjire.

Ovaj roman i njegov budalasti misticizam bi verovatno potonuli u mrak zaborava, da nije bilo I svetskog rata. Po završetku rata, Nemačku su preplavili anarhija i ekstremistički političari, a vođe raznih kultova su se uključile u borbu za vlast. Najjače od svih je bilo okultno društvo Tule i njegova unutrašnja sekta – društvo Vril.

Društvo Vril je bilo poznato po orgijama kojima su, kako se verovalo, prizivali okultne energije. Orgije su služile i da se začnu deca „više rase“, koja će naseliti ratom opustošenu Nemačku. Govorilo se da tokom orgija žene opsedaju duhovi i da one u transu govore proročanstva. Ta proročanstva su primana sa vrhunskom ozbiljnošću.

„Najmračnija strana društva Vril bila je njihova sklonost da žrtvuju malu decu“, tvrdi Majkl Ficdžerald, autor knjige „Jurišnici Satane“.

„Dete bi prvo uboli u grudi, a zatim mu prerezali grlo. Na vrhuncu moći 20-tih godina, u Minhenu je nestalo na stotine dece. Pretpostavljalo se da je većina nestalih ubijena na oltarima kulta, kao bi se prizvala energija Vrila. Možda ovo zvuči kao nešto u šta je veoma teško poverovati, ali ako se samo prisetimo šta su ti ljudi nameravali da urade u Trećem rajhu, onda je priča o žrtvovanju dece gotovo nezanimljiva.“

Uspon Mračnog Mesije

Centralni deo učenja društva Vril bila je potraga sa nemačkim mesijom koji će Arijevce uzdići do svetske dominacije i istrebiti sve ostale rase – posebno Jevreje. Dolazak nemačkog mesije je na seansi prorekao duh koji je sebe nazvao „Zver iz Knjige Otkrivenja“.

Na seansi kojoj su prisustvovali sledbenici kulta Alfred Rozenberg i Ditrih Ekart, Zver je rekao da će čovek po imenu Hitler ugrabiti Koplje Sudbine i obezbediti Arijevcima moć. A svega nekoliko nedelja kasnije, jedan bojažljivi mladić otrcane pojave je počeo da se pojavljuje na sastancima društva Tule. Njegovo ime bilo je Adolf Hitler.

Društvo je brzo uočilo Hitlerov potencijal i počelo da eksploatiše zapanjujući magnetitzam njegove ličnosti. Mogao je da gomilu pretvori u histerične obožavaoce i da zavede i hipnotiše čak i najjače ljude. Činilo se da moć kola njegovim venama, plaveći emocijama sve oko njega do tačke raspomamljenosti. S vremena na vreme, izgledao je potpuno opsednut.

Hitlera je okultizam fascinirao. Bio je poklonik astrologije, numerologije, medijumstva, hipnoze i gatanja. Ukratko, mladi Adolf je bio spreman da pokuša sve što bi mu moglo pomoći da sagleda budućnost ili stekne kontrolu nad drugim ljudima.

U društvu Tule Hitler je sreo ljude koji će mu pomoći da osvoji Nemačku i pokrene točkove II svetskog rata. Rudolf Hes, Hajnrih Himler, Martin Borman, Ditrih Ekart, Alfred Rozenberg i Herman Gering su bili članovi Tule. Upravo su oni, zajedno sa Hitlerom, iskoristili društvo Tule i njegovu unutrašnju sektu, društvo Vril, da lansiraju i promovišu nacističkiu partiju.

Ali je čak i u ovoj zlokobnoj grupi postojalo unutrašnje jezgro članova još više posvećenih zlu, ako je to ikako bilo moguće.

„Borman je bio poznati satanista“, kaže Majkl Ficdžerald. „Borman, Rozenberg i Himler su planirali da unište hrišćanstvo i zamene ga okultnom religijom koju su sami osmislili. Zajedno sa društvom Tule, stvorili su političku partiju čiji je cilj bio da postigne upravo ono što su planirali.“

Kada je 1933. Hitler doveo naciste na vlast, članovi sekte zauzeli su ključne pozicije. Hes je postao zamenik firera, Rozenberg je postao ministar trećeg rajha, Borman šef kancelarije nacističke partije, Himler prvi čovek SS i gestapoa, a Gering zapovednik luftvafe (vazduhoplovstva). Nije im se pridružio jedino preminuli Ditrih Ekart, kome je Hitler posvetio „Majn Kampf“.

Stvaranje hiljadugodišnjeg rajha

Čim su se dočepali vlasti, nacisti su počeli da snuju o dominaciji svetom. Njihov prvi potez je bio da se naoružaju – čin kojim je prekršen Versajski ugovor kojim je formalno okonačan I svetski rat. Iako su protesti Francuske i Velike Britanije bili veoma oštri i glasni, Hitler je pravilno procenio da nekadašnji saveznici nisu skloni ponovnom ratu i da će se sve završiti njihovom jalovom drekom. Tako je i bilo.

Aneksija Austrije usledlia je 1938. I ponovo, saveznici su popustili Hitleru. Tokom sledeće godine veći deo Evrope će pasti nacistima u šake, a velika Britanija će se naći na nišanu.

Suštnu nacističke ideologije predstavlja uspostavljanje hiljadugodišnjeg rajha. To je trebalo postići prekrajanjem istorije i stvaranjem nove religije zasnovane na arijevskoj mitologiji – istoj onoj mitologiji koju su propagirali viktorijanski okultni „proroci“ i roman „Rasa koja dolazi“.

Da bi to postigao, Himler je pod okriljem SS osnovao okultni istraživački biro pod imenom Anenerbe. Biro je dobio zadatak da dokaže nemačku rasnu superiornost tako što će Nemce povezati sa mitskom rasom drevnih Arijevaca. Takođe je trebalo da pronađu i izgubljene magijske artefakte kakvi su Sveti Gral i Koplje Sudbine kojim je na krstu proboden Isus Hrist.

„Sasvim sigurno su u Etiopiji tragali i za Zavetnim Kovčegom“, kaže Majkl Ficdžerald. „Nameravali su da njegove magijske moći iskoriste u sopstvene svrhe.“

Biro Anenerbe je organizovao nekoliko velikih ekspedicija, poslatih da na Himalajima, Bliskom istoku i u Boliviji tragaju za drevnim gradovima Arijevaca. Ova organizacija je sistematski pljačkala arheološko blago širom sveta. Otuda ne iznenađuje što je Anenerbe inspirisao Spilberga da stvori likove nacističkih arheologa u prvom filmu o Indijani Džonsu i Zavetnom Kovčegu.

Anenerbe je uložio i popriličan trud u proučavanje paranormalnih fenomena kakavi su ESP, psihokineza, rašljarstvo, gatanje, astrologija i crna magija. Zapravo na ta istraživanja su potrošili oko 20 milijardi evra. Toliko novca su saveznici potrošili na stvaranje atomske bombe.

Malo je toga od aktivnosti Anenerbe imalo praktičnu primenu za vreme rata, iako se pričalo da nemačka mornarica koristi rašljare kako bi pronašli savezničke brodove i konvoje u severnom Atlantiku.

„U početku su rašljari imali zaista puno uspeha“, tvrdi Ficdžerald, „ali su se uskoro umorili zbog ogromnog obima posla pred kraj rata, pa su počeli da greše.“

Proricanje budućnosti je bila još jedna preokupacija nacista. Anenerbe je okupio astrologe, ljude koji su se bavili gatanjem pomoću runa, medijume koji su pokušavali da skinu veo sa budućih događanja. Astrolog po imenu Karl Kraft se veoma brzo uzdigao u očima nacista i u samom birou kada je 1939. tačno prorekao da će se u Minhenu dogoditi pokušaj atentata na Hitlera.

Sa svoje strane, Hitler je verovao da proročanstvo astrologa i činjenica da je preživeo atentat predstavljaju dokaz da okultni bogovi podržavaju njegovo „konačno rešenje“. To ga je bacilo u stanje mistične egzaltacije. Užarenih očiju, raspomamljeno je vikao: „Sada sam zadovoljan! Proviđenje mi dopušta da ostvarim svoj cilj!“

Opsednuti medijum

Kroz Anenerbe nacisti su počeli stvaranje okultne civilizacije koja će zameniti hrišćansku. „Počeli su indoktrinaciju Hitlerjugenda (nacističkog podmlatka) satanističkom ideologijom“, kaže Majkl Ficdžerald. „Deca i buduće vođe SS su učili da je sažaljenje slabost. Ohrabrivali su ih da učestvuju u paganskim slavljima i da izvode okultističke ceremonije. Himler je sebe nazvao Crni Jezuita – to je zaista i mislio. Pravio je planove da posle rata podigne paganske hramove širom Nemačke. Hramovi bi zamenili crkve, a na svakom oltaru bi stajao primerak Hitlerovog „Majn Kampfa.“

U planu je bilo da se oko zamka Vevelsburg podigne grad koji će biti centar nove religije. Bio bi to okultni Vatikan. Na koledžima bi buduće nemačke vođe učili predmete iz domena okultnog, ali i proricanje, medijumstvo, hipnozu, astrologiju… U muzejima i galerijama okultnog Vatikana bi bili izloženi artefakti magije i moći: Sveti Gral, Koplje Sudbine i Zavetni Kovčeg. Istraživačke laboratorije bi tragale za novim energijama – kakva je Vril – koje će napajati svemirske brodove na njihovom putu ka zvezdama.

Nacistička preokupiranost okultnim današnjem čoveku zvuči potpuno sumanuto. Da li su ti ljudi bili ludi, ili se iza njihovih dela krije nešto daleko zlokobnije? Prilično je lako otpisati ih kao ludake, ali ima i onih koji veruju da su Hitlera zaista opsele sile zla.

Herman Raušning, Hitlerov prijatelj i pisac njegovih govora je zapisao: „Čovek se ne može otrgnuti ubeđenju da je Hitler medijum, i to medijum koji je posednut. Bez ikakve sumnje, Hitlera su opsele sile koje prevazilaze sve njegove sposobnosti. Sile, kojima je pojedinac po imenu Hitler bio tek privremeni instrument!“