Ispred glavnog štaba CIA u Lengliju nalazi se zapis koji je postao predmet intenzivnog proučavanja i u samoj obaveštajnoj agenciji i van nje – radi se o 865 slova naizgled bez ikakvog smisla, urezanih u bakarnu ploču u obliku latiničnog slova „S“ koja podseća na svitak.

Tekst je deo skulpture umetnika Džejmsa Sanborna, nazvane Kriptos. Od Sanborna je zatraženo da napravi skulpturu kada je 1988. CIA počela da gradi novu zgradu iza prvobitnog glavnog štaba. Agencija je htela da ispred novog sedišta postavi instalaciju koja će popuniti prostor između dve zgrade. Konačno je 1990. postavljeno Sanbornovo umetničko delo. Glavna skulptura je napravljena od škriljca, belog kvarca, okamenjenog drveta, magnetita i bakra. Nalazi se na severozapadnom ćošku zgrade novog glavnog štaba CIA, naspram kafeterije.

Autor je instalaciju nazvao Kriptos, prema starogrčkoj reči skriveno. To je njegova vizija prirode tajnovitosti i neuhvatljive istine, i poruka koju je napisao u šiframa. Karaketere urezane u bakarni svitak, njih 865, čine 26 slova standardnog latinskog alfabeta i upitnici. Zapis sadrži četiri odvojena šifrovana segmenta, svaki kriptovan drugačijom šifrom.

U isto vreme kada je postavljena glavna skulptura, Sanborn je u okviru svoje instalacije postavio širom dvorišta CIA i nekoliko velikih granitnih ploča presvučenih bakrom. U bakar je ugravirano više poruka ispisanih morzeovoma azbukom, a na jednoj od granitnih ploča je uklesan kompas. Sanbornovoj instalaciji pripadaju i rešenje izgleda okoline, jezero za patke i još par neobeleženih ploča. Priča se da je skulptura koštala 250 000 dolara.

Gotovo 20 godina od trenutka kada je instalacija postavljena, kompletan tekst autorove poruke još uvek nije u potpunosti dešifrovan. Ne samo svetska internet zajednica (takozvana „Kryptos Group“ je posvećena rešavanju tajne Kriptosa), nego i najveći kriptoanalitičari CIA – ljudi koji pored te skulpture prolaze svakog dana – uspeli su da za dve decenije odgonetnu samo tri od četiri dela poruke. A to što su otkrili ih je samo još više zbunilo. Još 97 karaktera čeka da bude dešifrovano (u Kripto komunikaciji poznati kao K4). Što duže vreme prolazi, ćorsokak u koji su odgonetači šifara zapali ih tera na sve luđe pretpostavke.

Sanborn je priznao da skulptura sadrži zagonetke unutar zagonetki, koje se mogu otkriti jedino kada se dešifruju četiri glavna pasusa. On je rekao da je rešenje šifre dao tadašnjem direktoru CIA Vilijamu Vebsteru.

Kada je počeo rad na Kriptosu, Sanborn je o kritptografiji znao veoma malo, pa je nevoljno prihvatio ponudu CIA da radi sa Edom Šajdom, koji je upravo penzionisan na mestu šefa kriptografskog centra Lenglija. Šajd je Sanborna podučio kriptografskim tehnikama kakve su korišćene od kraja 19. veka pa sve do II svetskog rata, kada su agenti na terenu pomoću olovke i papira šifrirali i dešifrovali svoje poruke. Eksperimentišući sa raznim tehnikama, među kojima su i polialfabetska suspstitucija, premeštanje matrica i transpozicija, ova dvojica su stvorili vrstu starinske šifre koja će dovoljno dugo potrajati da kreira atmosferu neizvesnosti i mistike. Rešenje čitave zagonetke je, međutim, znao samo Sanborn i on ga nije podelio sa Šajdom. „Pretpostavio sam da će prva tri pasusa biti dešifrovana za nekoliko nedelja, ili meseci“, kaže Sanborn. Šajd je smatrao da će čitava zagonetka biti rešena u periodu od sledećih sedam godina.

Dok je trajao dvogodišnji rad na stvaranju glavne skulpture, bilo je dosta dana ispunjenih paranojom i nervozom. Šajd pominje da su nepoznati posmatrači pokušavali pošto poto da zavire u studio naoružani kamerama i fotoaparatima sa teleobjektivima, mikrofonima dalekog dometa i raznim haj-tek spravama za prisluškivanje. „Bilo je ljudi koji su dovlačili merdevine i pokušavali da se kroz prozor uvuku u studio i snime njegovu unutrašnjost“, kaže Sanborn. Počeo je da sumnja da unutar CIA postoji frakcija koja želi da stopira čitav projekat. Pojavljivale su se neobjašnjive prepreke. „Jednog dana je iz mog dvorišta nestao čitav kamion pun kamenih ploča. Nikada nije pronađen. Video sam ga uveče, a ujutro ga više nije bilo“, priča Sanborn. Niko nije želeo da mi objasni šta se dogodilo sa tim kamionom.“

Sanbornova skulptura je svečano predstavljena 1990. godine. CIA je objavila šifrovani tekst Kriptosa, a kripto svet je potpuno poludeo. Neki od najboljih i najuvrnutijih kriptoanalitičara su se uhvatili u koštac sa novim izazovom. Ali Sanborn je pogrešio. Bilo je potrebno više od sedam godina – a ne nekoliko nedelja ili meseci – da se razbiju šifre prva tri pasusa K1, K2 i K3. Prvi koji je razbio šifru, Dejvid Stajn zaposlen u CIA, proveo je 400 sati pokušavajući da dešifruje tekst u slobodno vreme (na poslu je razbijao druge šifre). Stajn, koji je ovo opisao kao religiozno iskustvo, otkrio je svoje rešenje auditorijumu u Lengliju 1998. godine. Ali ni jedna reč o tome nije procurela van zidina Lenglija u javnost. Šesnaest meseci kasnije, Džim Gilogli, kriptoanalitičar iz Los Anđelesa, uspeo je da dešifruje iste pasuse pomoću svog računara tipa pentijum II i tada postojećeg softvera. Gilogli je dešifrovao 768 karaktera prva tri pasusa. Tri rešenja za pasuse K1, K2 i K3 predstavljaju poetsku frazu, referencu na mesto u blizini štaba CIA u Lengliju i izvod iz izveštaja o otvaranju Tutankamonove grobnice 1922.

Kada su vesti o ovome objavljene u štampi, CIA je publikovala Stajnovo rešenje. „Kriptos je slagalica i zagonetka sa mnogo slojeva. Sadrži slojeve unutar slojeva“, rekao je novinarima Stajn.

Ipak, delimično rešenje šifre je samo produbilo konfuziju. K1 je prvi pasus koji je napisao Sanborn. Tu je upotrebio Vigenerovu šifru enkripcije kroz supstituciju – svako slovo korespondira sa drugim – i može se rešiti jedino pomoću alfabetskih redova slova na desnoj strani. Ključne reči kojom se određuje supstitucija su KRYPTOS i PALIMPSEST. Pogrešno napisana reč ikluzija (umesto iluzija), može biti ključ za razbijanje šifre K4. Dešifrovani pasus K1 glasi ovako: Između suptilnog senčenja i odsustva svetlosti leži nijansa inkluzije. Sanbron tvrdi da je ova poslednja reč namerno pogrešno napisana i da u tekstu ima više namerno pogrešno napisanih reči.

K2, baš kao i prvi pasus, kriptovan je pomoću alfabeta sa desne strane. Sanborn je ovde iskoristio novi trik – ubacio je znak X između nekih rečenica i otežao razbijanje šifre. Ključne reči ovde su KRYPTOS i ABSCISSA, A tu je još jedna pogrešno napisan reč: undergruund (umesto underground, što na engleskom znači podzemlje.) Taj drugi deo zvuči kao telegrafski zapis, sa informacijama o magnetnom polju i specifičnim geografskim dužinama i širinama, geokoordinatama koje ukazuju na mesto udaljeno nekoliko desetina metara od centralne skulpture u dvorištu CIA, mesto na kome nema apsolutno ničeg vidljivog.

K3 parafrazira dnevnik Hauarda Kartera, čoveka koji je otkrio grobnicu egipatskog faraona Tutankamona, i završava se pitanjem: „Vidite li bilo šta?“ Kada je Gilogli odgonetnuo pasus, kaže da je „osetio potpuno isto uzbuđenje kakvo je opisao Karter pre ulaska u grobnicu.“ Gilogli smatra da je, na neki način, tekst zapravo metafora za posao razbijanja šifri, a možda i za samu CIA.

Preostalih 97 karaktera pasusa K4 su apsolutna misterija. Kako su to kriptoanalitičari zaključili, ovaj tekst je postao Mont Everest svih šifara. I Šajd i Sanborn su potvrdili svoju nameru da taj poslednji segment bude i najveći izazov. Sada već postoji bezbroj teorija kako razbiti ovu šifru, ali ni jedna ne funkcioniše u praksi. Da li je potrebno biti u blizini skulpture? Da li je ključ Morzeova azbuka? Svaki aspekt projekta je detaljno proveren, a hiljade i hiljade ljudi – kriptoanalitičara i amatera – uključili su se u potragu za rešenjem. Neki su doveli sebe u krajnje ekstremne situacije: jedan čovek iz Mičigena je napustio dobro plaćeni posao u kompjuterskoj firmi i počeo da radi kao običan građevinski radnik, samo da bi imao više vremena da se bavi šifrom. Više od 1.300 članova fanatične internet grupe Kryptos pokušava sve – od kompleksne matematike do astrologije. Jedan od zagriženika grupe Kryptos je Rendi Tompson, četrdesettrogodišnji fizičar koji je tri godine posvetio problemu razbijanja ove šifre. „Mislim da sam na tragu rešenja“, kaže Rendi. „Moglo bi mi doći sutra, ili će me možda mučiti do karaj života.“ Neki su se i umorili.

„Hoću da se već jednom ovo mučenje završi“, kaže Ilonka Dan (50), žena koja u Sent Luisu razvija kompjuterske igrice i koja vodi posebni internet sajt posvećen Kriptosu, sa svim informacijama i tračevima vezanim za ovu temu. „Jednostavno želim da se oslobodim Kriptosa!“

Ono gde Kriptos fanaticima dodatno bode oči, jeste činjenica da je tvorac šifre još uvek živ i da zna rešenje. Godinama već traje delikatna igra između umetnika i raspomamljene kripto zajednice. Svaka reč koju Sanborn izgovori smesta osvane na Internetu, gde se detaljno analizira ne bi li se otkrila neka korisna aluzija. Ali se oni isto tako pitaju da li Sanborn hoće da im pomogne ili da ih zavede na pogrešan trag. Šajd kaže da je ovaj proces identičan radu CIA: obaveštajna slika uključuje ogledala i zamračenja.

„Ne želim da širim bilo kakve dezinformacije“, tvrdi Sanborn, „ja sam dobroćudni kriptograf“. Neki misle drugačije, pa Sanborn redovno prima poruke veoma besnih ljudi koji ga beskrajno mrze jer zna tajnu koju oni ne znaju. „Činjenica je da ja posedujem neku vrstu moći“, kaže umetnik, „ali imam za vratom i ljude koji me uhode i proganjaju. Nemam pojma kako saznaju broj mog mobilnog telefona koji stalno menjam i sve moje podatke, ali im to non stop polazi za rukom. Stalno me zovu i govore užasne stvari. Neki su me čak proglasili za Sataninog agenta, jer znam tajnu koju ne želim da podelim sa njima.“

Iako se Sanbron trudi da živi povučeno i ne izlazi u javnost, s vremena na vreme je prisiljen da to učini. To se dogodilo i 2005. kada je javno opovrgao teoriju Dena Brauna, pisca „Da Vinčijevog koda“, da se slova WW u tekstu K3 mogu preobratiti u MM, što bi ukazivalo na Mariju Magdalenu. Braun je stavio delove Kriptosa na naslovnu stranu američkog izdanja „Da Vinčijevog koda“, stvarajući iluziju da se njegova knjiga bavi tajnom skulpture CIA. Taj postupak je veoma iznervirao Sanborna.

Namerno ili ne, Sanbornovi komentari ili odsustvo istih, samo dodaju ulje na vatru opšte konfuzije. Čak i direktno pitanje ko osim umetnika još zna rešenje tajne, otvara nove crvotočine u vremenu i prostoru. Po zvaničnoj priči, Sanborn je tajnu podelio sa još samo jednom osobom, tadašnjim direktorom CIA Vilijamom Vebsterom. I zaista, u dešifrovanom delu teksta K3 piše: „ onaj ko zna tačnu lokaciju je samo ww“. Sanborn je potvrdio da se poslednja slova odnose na Vebstera (ne na Mariju Magadalenu), ali je 1999. godine, na pitanje da li zna konačno rešenje, bivši direktor CIA Vebster izjavi Njujork Tajmsu: „Ničega se ne sećam. Bilo je to nešto filozofsko i mračno.“

Ipak, Sanborn tvrdi da čak ni Vebsteru nije dao potpuno rešenje. „Niko ne zna sve. Prevario sam ih!“ Pri tom dodaje da više ni sam ne zna rešenje. „Ako nekom padne na pamet da me podvrgne mučenju, ne bih mogao da mu kažem rešenje“, tvrdi umetnik. „Već dugo nisam pogledao tekst K4. Inače imam veoma loše pamćenje, tako da zaista ne bih mogao ničeg da se setim!“

A šta CIA ima od svega ovoga? „Kada se radi o rešenju“, izjavila je svojevremeno portparol CIA Mari Harf, „oni koji treba da znaju, znaju!“ Ako nekome i pođe za rukom da razbije poslednju šifru K4, to ne znači da će se lov okončati, već samo da će početi potraga za krajnjom istinom o Kriptosu. „Ova slagalica možda krije još tajni koje sada nismo u stanju da vidimo“, kaže Šajd. „Samo zato što ste razbili šifru, ne znači da ste pronašli odgovor.“ Tako čovek neminovno mora da se zapita da li uopšte postoji rešenje? Sanborn tvrdi da postoji i da će i on biti veoma srećan kada ga neko konačno otkrije. „Na neki način, više bih voleo da umrem pre nego što se razbije poslednja šifra. Kada umetničko delo izgubi svoju misteriju, ono gubi i više od toga.“