Vozači koji krenu duž puta za Kroj Bre u Stretklajdu u Škotskoj, pre ili kasnije moraju najpre da uspore brzinu, a zatim se i zaustave, potpuno zbunjeni. Jer Kroj Bre je jedno od mesta na kojem će svako ljudsko biće veoma brzo osetiti kompletnu dezorijentisanost.
Prilazak breu (brdu) iz pravca severa je neverovatno iskustvo. Čini se da se put spušta nadole, pa vozač smanji brzinu logično zaključujući da će pad ubrzati motor automobila. Umesto toga, motor uspori, a često se i potpuno zaustavi. Uprkos svemu što se vidi, put zapravo ide uzbrdo, a ne nizbrdo. Potpuno zapanjeni i u neverici, vozači na ovom mestu uvek stanu i otkriju da njihov auto polako počinje da klizi unazad „uzbrdo“.
I putnici koji Kroj Breu prilaze s juga doživljavaju slično, šokantno iskustvo. Ubeđeni da im predstoji deo puta uzbrdo – jer to vide – obavezno dodaju gas, a onda zaprepašćeno shvate da velikom brzinom jure nizbrdo jer se put spušta.
Niko još uvek nije ponudio zadovoljavajuće objašnjenje o tome šta izaziva tako čudne efekte u Kroj Breu. Jedna od ponuđenih teorija je tvrdila da magnetne sile koje izazivaju podzemni, gvožđem bogati džepovi tla u okolini, utiču tako jakom privlačnom silom da zaista vuku automobile uzbrdo. Ovo objašnjenje je u međuvremenu odbačeno, ali jedna druga teorija objašnjava fenomen optičkom iluzijom koju izaziva jedan od dva faktora: lokalne varijacije u magnetnom polju tla na koje su naša čula adaptirana, a na čudan način menjaju percepciju posmatrača, ili je u pitanju neobična topografija tla.
Kakvo god da je objašnjenje, ovaj fenomen nije karakteristčan jedino za Kroj Bre jer slična mesta postoje širom sveta. Na primer, put za Jerusalim u blizini sela Džabal Mukaber u Izraelu. Ili Misteri Hil, mala oblast između Buna i Bloving Roksa u Severnoj Karolini u SAD gde reka, po tvrđenju očevidaca, teče na sever umesto na jug, a jabuke rastu u smeru suprotnom vetrovima i naizgled prkose svim prirodnim zakonima.
Jedan Britanac je tokom posete ujaku u Kanadi opisao neobično i fascinantno mesto blizu Vankuvera. „Parkirao je svoj ogromni kamion na izrovanom putu, pod uglom od 45 stepeni uzbrdo, isključio motor i spustio ručnu kočnicu. Bilo nas je osmoro u kamionu, ali na moje zaprepašćenje, umesto da pojuri nizbrdo, kamion je krenuo uzbrdo. Ujak je tada napunio flašu vodom iz obližnjeg potoka i sipao je na put. Voda je, takođe, umesto nizbrdo – potekla uzbrdo!“
Najpoznatiji primer u Severnoj Americi je Magnetno brdo u Monktonu kraj Nju Brunzvika u Kanadi. Prema lokalnoj legendi, misteriozna svojstva ovog mesta prvi put su primećena 30-ih godina 20. veka, kada je mlekadžija zaustavio konje i kola pri dnu puta i krenuo da isporuči mleko susednim kućama. Kada se vratio, sa zaprepašćenjem je otkrio da su se i konji i kola sa mlekom „otkotrljali uzbrdo“.
Ne postoji dovoljno dobar opis da dočara iskustvo vožnje ovakvim putevima. To je nešto što morate da osetite sami. Čovek vozi i jednostavno je prisiljen da ne veruje sopstvenim očima!