Misteriozna škotska kapela koja je povezana sa pričom o Svetom Gralu ponovo uzbuđuje maštu istraživača i mistika svih vrsta.
Drevna kapela Rozlin, koja ima jednu od glavnih uloga u famoznom romanu „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna, ali i u legendama i pričama o vitezovima Templarima i Svetom Gralu, ponovo uzbuđuje duhove svojom najnovijom zagonetkom – kamenim pčelinjim košnicama.
Građevinci koji su počeli da obnavljaju 600 godina staru kapelu, otkrili su visoko u kulama krova dve pčelinje košnice isklesane u kamenu. Naučnici tvrde da je ovo jedinstveno otkriće s obzirom da nikada ranije u bilo kom kraju sveta nisu pronađene kamene košnice napravljene ljudskom rukom.
Čini se da su kamene košnice ugrađene u krov kada je kapela građena. Odgovarajući ulaz za pčele je napravljen kroz središnji deo komlikovano isklesanog kamenog cveta. Košnice su otkrivene kada su radnici prvi put posle nekoliko vekova rasklopili šiljate tornjeve na vrhu kapele.
Malkolm Mičel, arhitekta koji rukovodi restauracijom vrednom sedam miliona funti, kaže da su se pčele, po prvim nalazima, u kamenim košnicama kapele okupljale bar od 15. veka na ovamo.
„Na osnovu istraživanja koje smo obavili, ispada da je ovo jedinstveno otkriće u Evropi a možda i šire. Nismo pronašli bilo kakav raniji presedan za ovakav tip košnice. Prilično smo zatečeni otkrićem koje je izuzetno neobično. U Škotskoj se košnice za pčele prave od pletenih korpi koje se mogu okačiti i premeštati sa jednog mesta na drugo. Ove kamene košnice su posebno iznenađenje, jer su njihove dimenzije idealne veličine za pčelinje društvo – izdužene u obliku cilindra za gas, ali konstruisane prvenstveno samo kao sklonište za pčele. Nisu napravljene da bi se iz njih vadio med. Pretpostavljamo da predstavljaju izraz poštovanja i prihvatanja svete uloge ovih insekata. Poštovanje pčela datira još iz vremena drevnog Egipta.“
Mada su ljudi sakupljali med divljih pčela još od praskozorja ljudske vrste, u jednom trenutku su počeli da pripitomljavaju divlje kolonije i čuvaju ih u veštačkim košnicama napravljenim od izdubljenih panjeva, gline i upletenog pruća. Egipćani su pčele čuvali u cilindričnim košnicama. Na oslikanim zidovima egipatskih hramova se vide ljudi koji dime košnice i sakupljaju saće. U Tutankamonovoj grobnici pronađeni su zapečaćeni vrčevi meda.
Košnice iz bronzanog doba, napravljene od slame i nepečene gline, iskopane su nedaleko od Jerusalima. Bile su poređane u pravim redovima, po 100 košnica u svakom. Grci su čuvanje pčela pretvorili u umetnost i ukrašavali košnice prstenovima i ornamentima od zlata.
U unutrašnjosti košnice, otkrivene u severnom tornju Rozlinske kapele, pronađeno je napušteno saće. Posebno je zanimljiva činjenica da košnica u južnom tornju nema ulaz za pčele što znači da je ovi insekti nikada nisu nastanjivali.
„To je još jedna od misterija Rozlinske kapele. Severni toranj je pun saća koja su napuštena pre dosta godina. Iz njih je nestao sav med“, kaže Malkolm Mičel.
Stručnjaci smatraju da je unutrašnjost košnica bila obložena zaštitnim slojem koji je sprečavao divlje pčele da uništavaju kamene zidove. Alan Gilmor iz klesarske firme „Hanter i Klark“, koja obavlja glavne radove na rekonstrukciji kapele, kaže: „Nikada nisam čuo da su ljudi pravili kamene košnice za pčele. Ali sam video da pčele prave košnice u kamenu. Kada smo restaurirali gradsku kuću Irvin, na primer, otkrili smo da su pčele izdubile peščar, napravile košnice i tako oslabile strukturu kamena. Možda su u prošlosti monasi Rozlina imali isti problem, pa su napravili kamene košnice kao svojevrsno utočište za pčele.“
Zapisana je i anegdota da su pčele često uznemiravale posetioce kapele koja je sagrađena 1446. godine. Malkolm Mičel potvrđuje da osoblje fondacije „Rozlin Trast“ godinama već zna da pčele posećuju šupljine na krovu kapele, ali da nisu bili svesni postojanja kamenih košnica. One su sada ponovo vraćene u restaurirane tornjeve krova.
Kapela u Rozlinu sagrađena je po naređenju Viljema Sent Klera, princa od Orknija. Radovi na eksterijeru i enterijeru su započeli 1446. i trajali neprestano sve do 1484. godine kada su obustavljeni zbog Viljemove smrti. Tako je Rozlinska kapela ostala onakva kako i danas izgleda.